Alfred Šic: Problem društvene stvarnosti

Format: 20,5x14cm

Povez: meki

Prevod: D. Prodanović-Stankić

Sadržaj pdf

-40%

Kategorija:

дин.1.800 дин.1.080

Ovaj tom je sastavljen od niza radova koje je Alfred Šic posvetio različitim pitanjima, od kojih su sva usresređena na jedan od glavnih filozofskih problema: problem društvenosti. Veći broj ovih radova je bio objavljen negde drugde, ali do njih nije bilo lako doći. U ovom tomu predstavljamo prvi deo onoga što je autor želeo da bude zbirka brojnih eseja koje je napisao nakon što je došao u Sjedinjene Američke Države na početku Drugog svetskog rata. Po mišljenju Bergsona, pravi filozof kaže samo jednu stvar u životu zbog toga što ni u čemu ne uživa toliko koliko u jednoj tački kontakta sa stvarnošću. Ako ovu misao shvatimo u pravom smislu, to bi značilo da ma koliko raznolikosti i bogatstva počiva u filozofskom umu, koliko god da su široki njegovi interesi i istraživanja, na kraju postoji samo jedan uvid u stvarnost od suštinske važnosti koji se može postići, jedan presudan zrak svetla na kojem sve počiva i pomoću kojeg filozof polaže pravo na istinu. U tom smislu, moglo bi se reći da filozofija Alfreda Šica izražava jednu jedinu intuiciju, otkriće u svoj svojoj dubini pretpostavki, strukture i značenja zdravorazumskog sveta. Kako god da se svrstava pojedinac, on je pre svega građanin države svakodnevnog života. Svako od nas je deo sveta svakodnevice koja se odvija bez obzira na sve i koji, u većini slučajeva, uzimamo zdravo za gotovo.


Alfred Šic (Alfred Schütz, 1899-1959), austrijski sociolog, čiji rad, formiranjem društvene fenomenologije predstavlja svojevrsni most između sociološke i fenomenološke tradicije. Šic je pokušao da poveže misao Edmunda Huserla sa društvenim naukama. Glavna preokupacija ovog teoretičara bila je kako ljudi shvataju i doživljavaju svest drugih ljudi, govoreći mnogo o intersubjektivnosti u širem smislu, označavajući time zabrinutost u socijalnom svetu, naročito za socijalnu prirodu znanja. Bio je vrlo fokusiran na dijalektički odnos između načina na koji ljudi konstruišu društvenu stvarnost i tvrdokorne kulturne stvarnosti koje oni nasleđuju od onih koji su im prethodili u društvenom svetu.