Bruno Latur: Nikada nismo bili moderni

Esej iz simetrične antropologije

Format: 20,5x14cm

Povez: meki

Obim: 185 str.

Prevod: Olja Petronić

Sadržaj pdf

Kategorija:

дин.900 дин.720

Moji prijatelji i ja već dvadesetak godina proučavamo te neobične situacije koje intelektualna kultura u kojoj živimo ne zna gde da svrsta. U nedostatku boljeg, nazivamo se sociolozima, istoričarima, ekonomistima, politikolozima, filozofima, antropolozima. Ali tim uvaženim disciplinama uvek dodajemo genitiv: nauke i tehnike. Engleska reč je science studies, ili taj pretežak izraz: „Nauke, tehnike, društva.“ Kakva god da je etiketa, tu je uvek reč o ponovnom vezivanju Gordijevog čvora, prelazeći, onoliko puta koliko je potrebno, preko reza koji razdvaja egzaktna znanja od vršenja vlasti, to jest prirodu od kulture. Budući da smo i sami hibridi, smešteni kao lutke u naučne institucije, poluinženjeri, polufilozofi, trećinom obrazovani a da to nismo tražili, odabrali smo da opišemo tu isprepletanost ma kuda nas ona vodila. Naša vodilja je pojam prevođenja ili mreže. Savitljivija od pojma sistema, istoričnija od pojma strukture, u većoj meri empirijska od pojma kompleksnosti, mreža je Arijadnina nit tih izmešanih priča.

Bruno Latur, Nikada nismo bili moderni


Bruno Latur (Bruno Latour, rođ. 1947.), francuski sociolog i antropolog,  uticajan teoretičar i predavač na polju nauke i tehnoloških studija (Science and Tehnology studies). Trenutno radi kao profesor  na Insitutu za političke studije u Parizu. Laturov pristup je u početku bio u tesnoj vezi sa socijalnim konstrukcionizmom, da bi se kasnije znatno udaljio od njega. Zajedno sa Majklom Kalonom (Michael Callon) i Džonom Loom (John Law), Latur je bio jedan od prvih naučnika koji je razvio teoriju mreža (actor-network teory), konstrukcionistički pristup nastao pod uticajem etnometodologije Herolda Garfinkela, generativne semiotike Grimasa (Algirdas Julius Greimas) i sociologije Gabrijela Tarda.