Elijas Kaneti: Masa i moć

Format: 20,5x14cm

Obim: 523 str.

Povez: meki

Prevod: Tomislav Kargačin

Sadržaj pdf

Kategorija:

дин.1.500 дин.1.200

Ništa čoveka toliko ne plaši koliko dodir nečega nepoznatog. On želi da vidi, da sazna, ili, bar da na bilo koji način prihvati to što pokušava da ga dotakne. Uopšteno govoreći, čovek izbegava dodir nepoznatog. Noću ili u mraku, strah od neočekivanog dodira prerasta vrlo često u paniku. Čak ni odeća ne obezbeđuje zadovoljavajuću sigurnost – kako se samo lako ona može poderati, kako se samo lako može prodreti do golog, glatkog, bespomoćnog mesa. Jedino se u masi čovek može osloboditit straha od dodira. To je jedina situacija u kojoj se ovaj strah preokreće u svoju suprotnost. Potrebna je zbijena masa u kojoj se jedno telo stisne uz drugo, masa koja je gusta i po svom duševnom ustrojstvu – i to u toj meri, da se više ne obraća pažnja na to ko je taj ko vrši pritisak. Čim se čovek prepusti masi, više se ne boji njenog dodira. U idealnom slučaju svi su jednaki. Nije važna nikakva razlika, čak ni razlika među polovima. Ko god da je onaj koji nas gura, isti je kao i mi sami. Osećamo ga kao što osećamo sami sebe. Odjednom, sve se odigrava tako kao da se zbiva unutar jednog tela. Možda je to jedan od razloga zbog čega masa teži da se zbije toliko gusto: ona  želi da pojedinca oslobodi straha od dodira koliko god je to moguće. Što se više ljudi guraju jedni uz druge, to su sigurniji u osećaj da se jedan drugog više ne boje. Ovo iznenadno iščezavanje straha od dodira pripada masi. Olakšanje koje se u njoj širi – o čemu će još biti reči u drugom kontekstu –  dostiže upadljivo visok stepen tamo gde je masa najgušća.

Elijas Kaneti


Elijas Kaneti (Elias Canetti, bug. Елиас Канети 1905-1994) je bio nemački književnik, rođen u Bugarskoj. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1981. Studirao je hemiju u Beču, gde je živeo do 1938. Posle je živeo u Engleskoj, a od sedamdesetih godina u Švajcarskoj. Iako je završio hemiju, nikad nije radio kao hemičar. U Beču se zainteresovao za književnost i za filozofiju. Bio je politički aktivan, kao levičar i učestvovao je u Julskoj pobuni 1927. Najpoznatija dela su mu roman Zaslepljenost (Die Blendung) i studija Masa i moć (Masse und Macht). Pored ovog tu su i drame Svadba, Komedija sudbine.