Bauman: Fluidna ljubav; Fluidno zlo; Fluidni strah; Fluidni život

3.120 рсд 2.730 рсд

Opis

Dok se zlo kao takvo (što je predmet našeg istraživanja) može videti kao stalni, neodvojivi saputnik ljudskog bitisanja, njegovi oblici i načini delanja, naročito u njegovom današnjem fluidnom otelotvorenju, predstavljaju nove fenomene; zaslužuju da budu tretirani odvojeno, čime se upravo njihova novina stavlja u centar pažnje. Priroda svih fluida je takva da nisu u stanju da dugo zadrže nijedan od oblika koje preuzimaju. Fluidi su stalno in statu nascendi – uvek „u nastanku”, a ne u konačnom obliku: to je osobina koju je pre više od dve hiljade godina primetio Heraklit, rekavši da niko ne može dva puta da zakorači u istu reku, kako kaže Platon u svom dijalogu Kratil. Kada nam je namera da je predstavimo što je potpunije moguće, ono što možemo – i treba – da uradimo jeste da otkrijemo izvor te reke, njene najveće pritoke i putanju njenog korita (ili, ako slučaj to zahteva, njegove višebrojne putanje, koje postoje paralelno ili alterniraju), i da ih obeležimo na mapi (i onda kada smo svesni da je ono što ćemo time postići više trenutna predstava nego zaključna, trajna slika datog fenomena). To je upravo ono što pokušavamo da uradimo u ovoj knjizi: da na mapi na najpotpuniji mogući način ucrtamo one izvore zla koji su trenutno najobilniji i pratimo što veći broj njegovih putanja u našem društvu kakvo je ono sada – fluidno-moderno, deregulisano i dezorganizovano, atomizovano i individualizovano, fragmentisano, razglobljeno i privatizovano potrošačko društvo. Svakako, s obzirom na odlike predmeta, rezultat treba da se posmatra kao izveštaj o putovanju ka otkriću koje i dalje traje. Ukratko, naš razgovor se bavi posebnim, fluidno-modernim tipom zla – tipom zla koje je zlokobnije i prevrtljivije od drugih istorijskih manifestacija zla jer je rasparčano, pulverizovano, razglobljeno i raspršeno; zlo koje se izuzetno razlikuje od tipa zla koje mu je neposredno prethodilo, koje je stremilo ka tome da bude koncentrisano i sabijeno, i koje se centralno primenjivalo.

Zigmunt Bauman i Leonidas Donskis


Fluidni život je nepostojan život koji se odvija u uslovima stalne neizvesnosti. Najakutnije i najtvrđe brige koje opsedaju takav život su strah da ćete biti zatečeni na spavanju, da nećete stići da uhvatite korak sa događajima koji se brzo smenjuju, da ćete zaostati i da ćete prevideti „upotrebiti do“ datum, da ćete biti natovareni stvarima koje posedujete a nisu više poželjne, da ćete propustiti trenutak koji signalizira  promenu pravca pre nego što se pređe tačka bez povratka. Fluidni život je niz novih početaka – a baš zbog toga su brzi i bezbolni završeci, bez kojih su novi počeci nezamislivi, ti koji u njemu najčešće predstavljaju najteže trenutke i najneprijatnije glavobolje. Među umećima fluidnog modernog življenja i među veštinama potrebnim za praktikovanje tih umeća, odbacivanje stvari ima prioritet nad njihovim sticanjem. „Fluidni život“ i „fluidna modernost“ su blisko povezani. „Fluidni život“ je onaj život koji se uglavnom vodi u fluidnom modernom društvu. „Fluidna modernost“ je društvo u kome se uslovi pod kojima njegovi pripadnici deluju menjaju brže nego što je potrebno da se načini delovanja konsoliduju u navike i rutine. Fluidnost života i fluidnost društva se uzajamno pothranjuju i potkrepljuju. Fluidni život, baš kao i fluidno moderno društvo, ne mogu dugo zadržati isti oblik, niti pravac.

Zigmunt Bauman