D. Marinković i D. Ristić (ur.): Moć nad životom

Biopolitika u modernom društvu

Obim: 412 stranica

1.700 рсд 1.360 рсд

Opis

Knjiga Moć nad životom oslikava čitaocu perspektivu „bio­politike“ i nudi alat pomoću koga može da promišlja mnoge savremene pojave. To je prvenstveno Fukoovo oruđe (raskrivanje jedinstva diskursa, institucija i moći; otkrivanje raznovrsnih mehanizama delovanja uspostavljenog poretka; praćenje migracija i transformacija ideja i praksi pri prelasku iz jednog društvenog sistema u drugi ili iz jednog doba u drugo itd.), iskorišćeno na „njegovim klasičnim“ ali i novim temama koje zaslužuju pažnju (npr. etopolitika, upravljanje „štimunzima“ i rizikom, novi oblici autoriteta itd). Ono omogućuje da se pronađu neki skriveni šavovi savremenih društava, kako bi se mnoge civilizacijske tekovine ‒ poput prava ili medicine ‒ sagledale u njihovom naličju. Knjiga zato nije samo odličan uvod u polje biopolitike i njegov presek, koji će biti značajna dopuna danas već zaživelom diskursu o bioetici i daljem razvoju perspektive biopolitike na ovim prostorima, nego nesumnjivo i inspirativna građa za nove analize današnje stvarnosti i našeg samorazumevanja. Stručan izbor i raspored tekstova i elegantni prevodi još neprevođenih članaka čine da se ona čita lako i kada se raspravlja o složenim problemima, tako da zaslužuje da bude preporučena kako studentima, prvenstveno društvenih, humanističkih i medicinskih nauka, tako i istraživačima različitih interesovanja, ali i svakome ko želi da razume složeno tkivo savremenog sveta.

Duška Franeta


Knjiga Moć nad životom – Biopolitika u modernom društvu priređena je s ciljem da predstavi ključne tekstove iz područja biopolitičkih istraživanja i to pre svega one koji su doprineli zasnivanju jednog širokog i interdisciplinarnog područja istraživanja. Izbor je sveden na šesnaest tekstova – koji predstavljaju poglavlja knjiga, predavanja ili članke, među kojima svakako izdvajamo šest radova Mišela Fukoa kao temeljne i polazišne. Iako Fuko nije bio prvi koji je posvetio pažnju i otvorio analitički prostor za biopolitička istraživanja, danas se ispostavlja da su njegovi radovi u ovom području nezaobilazni i da predstavljaju – uprkos brojnim i često protivrečnim interpretacijama – referentnu tačku za najveći broj istraživača u ovoj oblasti.


Biopolitika u modernom društvu (Mihal Ramač, dnevni list Danas)

Nastavljajući da prati savremene tokove u društvenim naukama, prevashodno sociologiji i filozofiji, novosadski izdavač Mediterran publishing objavio je – samo nekoliko meseci pre nego što će kovid-19 postati svetski smrtonosni fenomen – knjigu Moć nad životom s podnaslovom Biopolitika u modernom društvu, koja je dobrim delom posvećena sličnim pojavama, masovninm boleštinama, u prošlim vremenima.

Pošto radovi Mišela Fukoa predstavljaju referentnu tačku za najveći broj istraživača u oblasti biopolitike, priređivači knjige Dušan Marinković i Dušan Ristić uključili su u zbornik čak šest njegovih tekstova. Ostalih deset potpisuju njih dvojica, Fernan Brodel, Đorđo Agamben, Roberto Espozito, Pol Rabinov, Nikolas Rouz, Marija Mule, Tomas Lemke, Majkl Hart i Antonio Negri, te Paolo Virno.

Ponuđeni tekstovi – bilo da je reč o predavanjima, člancima ili poglavljima iz knjiga – razrađuju različite aspekte biopolitike, pod kojom se podrazumeva organizovana moć institucija nad životom uopšte, kroz naučno-tehnološko regulisanje znanja kao novog oblika državnog nadzora nad građanima. Biopolitika, biomoć, bioetika, bioistorija i biopolitička proizvodnja danas više nisu novi pojmovi, ali su i dalje predmet različitih, često suprotstavljenih interpretacija.

U ovo koronavirusno vreme čitaocu će svakako biti najzanimljivija poglavlja Stari biološki poredak završava s 18. vekom (Brodel), Život, moć i rađanje novog biološkog poretka (Marinković/Ristić) i Upravljanje opasnostima i uvođenje bezbednosnih mehanizama (Fuko). Knjiga, međutim, obuhvata mnogo širi spektar interdisciplinarnih istraživanja društvenih praksi, odnosa, institucija i tehnologija koje su u modernim društvima omogućile prožimanje moći i života na jedan novi i dosad nepoznati način.

Kako ističe dr Duška Franeta, jedna od recenzenata, ova knjiga “nije samo odličan uvod u polje biopolitike i njegov presek, koji će biti značajna dopuna danas već zaživelom diskursu o bioetici i daljem razvoju perspektive biopolitike na ovim prostorima, nego nesumnjivo i inspirativna građa za nove analize današnje stvarnosti i našeg samorazumevanja”.


GLOBALIZACIJA BIOPOLITIKE (Javne politike, prava i slobode u doba pandemije, MONS – Monitoring socijalne situacije u Srbiji)

Pandemija koronavirusa pokazuje nam koliko brzo mogu da se dogode korenite promene ustaljenog načina života, tradicija, obrazaca interakcije i funkcionisanje institucija. Takođe nam pokazuje da društvene norme, a pogotovo one „dugog trajanja“, u posebnim društvenim i političkim okolnostima mogu da budu suspendovane. Okolnosti pandemije u kojima se našao svet otvaraju za sve nas važna pitanja, među kojima je na prvom mestu pitanje javnog zdravlja. Osim toga, tu su i mnoge dileme: na koji način (ne) funkcionišu zdravstveni sistemi; do koje mere postoji poverenje građana u institucije; kakve su i kakve će biti ekonomske, političke i kulturne posledice; da li se i iz kojih razloga propisane mere vlasti poštuju ili ne poštuju; šta su uzroci (ne)discipline; kakav je odnos privatnosti, bezbednosti, ljudskih prava i zdravlja? Do koje mere je, u postojećim okolnostima, opravdano ili ne „žrtvovati“ nešto od prethodno navedenog?

Neke od dosadašnjih pandemija suočavale su države i čitave regione sveta sa sličnim medicinskim, sanitarnim, higijenskim, pravnim, pa i biopolitičkim merama. Ali, danas svedočimo činjenici da su pored napretka medicine i mnogo razvijenije tehnološke i komunikacijske infrastrukture nego ranije, na pomolu globalne biopolitičke strategije.

Imajući to u vidu, mi postavljamo dva pitanja: prvo se odnosi na biopolitičke aspekte pandemije i činjenicu da po prvi put u istoriji imamo globalizaciju biopolitičkih mera; drugo je pitanje pomaka koji se može očekivati, takođe na globalnom nivou – od pandemije ka endemiji. Ceo tekst


Emisija STEPENIK

Иако Фуко није био први који је посветио пажњу и отворио аналитички простор за биополитичка истраживања, данас се испоставља да су његови радови у овом подручју незаобилазни и да – упркос бројним и често противуречним интерпретацијама ‒ представљају референтну тачку за највећи број истраживања у овој области”, пишу приређивачи књиге „Моћ над животом – биополитика у модерном друштву” Душан Маринковић и Душан Ристић, професори социологије на новосадском Филозофском факултету. Остали аутори (поред Фукоа) су Фернан Бродел, Ђорђо Агамбен, Роберто Еспозито, Пол Рабинов, Николас Роуз, Марија Муле, Томас Лемке, Мајкл Харт, Антонио Негри и Паоло Вирно. Књига је објављена 2019. а актуелна пандемија учинила ју је преко потребним штивом.

Емисију води: Светлана Јајић

AUDIO