Ervig Gofman: Azili i Stigma

1.880 рсд 1.645 рсд

Opis

Delo Azili podjednako je kultno delo Ervinga Gofmana, kao i Stigma. To je studija o totalnim institucijama, a „u totalnim institucijama postoji sistem koji bi se mogao nazvati sekundarno prilagođavanje, odnosno radnje koje direktno ne izazivaju osoblje, ali omogućavaju zatočenicima da dobiju zabranjena zadovoljstva ili da ona dozvoljena zadovoljstva dobiju korišćenjem zabranjenih sredstava. Ove radnje imaju različite nazive, kao što su „hvatanje krivine“, „snalaženje“, „spletkarenje“, „šema“, „dil“ ili „veza“. Takva prilagođavanja izgleda da su najbolje razrađena u zatvorima. Ali, naravno, i druge totalne institucije krcate su njima“, kaže Gofman. Iz postojanja sekundarnih prilagođavanja možemo predvideti da će grupa zatočenika vremenom izgraditi neku vrstu kodeksa i neka sredstva neformalne društvene kontrole da bi se sprečilo da neki zatočenik informiše osoblje o sekundarnim prilagođavanjima drugog zatočenika. Na istoj osnovi možemo očekivati da će jedna dimenzija društvenog tipiziranja zatočenika od strane drugih i međusobno, biti ovo pitanje bezbednosti koje vodi do definicija ličnosti poput „cinkaroši“, „potkazivači“, „drukare“, „krtice“, s jedne strane, i „pravi momci“ s druge strane.


Stigma nudi jedno neobično putovanje u situaciju osoba koje nisu u stanju da ispune standarde koje društvo naziva „normalnim“. Navodeći velik broj primera iz autobigrafija i iz medicinske prakse, Erving Gofman se bavi osećanjima koja stigmatizovana osoba ima prema sebi i odnosom ove osobe sa „normalnima“, i objašnjava strategije koje ova osoba koristi u svom pokušaju da je oni koji je odbacuju prihvate.

Osoba sa fizičkim deformitetom, bivši pacijenti sa mentalnim poremećajem, narkomani, prostitutke, osobe koja su ružne, konstantno su primorane da se prilagođavaju svom krhkom društvenom identitetu zato što se njihova predstava o sebi samima svakog dana suočava i sukobljava sa predstavom koju o njima imaju drugi. Gofman istražuje sve mogućnosti sa kojima se suočava stigmatizovana osoba: pokazati svoj nedostatak ili ne, priznati ga ili ne, lagati ili ne, i u svakom pojedinačnom slučaju kome, kako, kada i gde.