Lik Boltanski i Nensi Frejzer: Dominacija i emancipacija

Opis

Dijalog između Lika Boltanskog i Nensi Frejzer zahvata znatne komade naše političke aktuelnosti: krizu kapitalizma, emancipatorske mogućnosti, a naročito neokonzervativne pretnje, i to čini tako što ukršta intelektualne alatke koje se nalaze na mestu susreta sociologije i političke filozofije. Ispitivanja građanske debate i resursi crpeni iz autonomije intelektualnog polja tu se ukrštaju i stupaju u heurističke interakcije. Dispozitiv što ga je stvorio festival „Uputstvo za upotrebu“, održan u novembru 2012. godine na inicijativu Gija Valtera i ekipe Vile Žile, posebno je prilagođen toj praksi, jer stavlja na raspolaganje analize i naučna sučeljavanja na javnom mestu, sve namenjeno građanima. Na taj način otkriva bliskosti sa narodnim univerzitetima kao što je onaj u Lionu, ali ovde se to radi precizno i na još intenzivniji način, u okviru jednog godišnjeg događaja, a ne kroz neku redovnu aktivnost tokom godine. Lik Boltanski i Nensi Frejzer poduhvataju se ispitivanja političke aktuelnosti, svako sa svojim disciplinarnim i nacionalnim specifičnostima. Ali Lik Boltanski je sociolog koga zanima politička filozofija, a Nensi Frejzer politički filozof u dijalogu sa društvenim naukama. Pored toga, rasprave u američkim društvenim naukama doprinose radu Lika Boltanskog, a Nensi Frejzer pomno prati francuski i, još šire, evropski intelektualni život. Tada na videlo izlaze bliskosti njihova dva pristupa, i to naročito: reevaluacija kritike kapitalizma, radije nego samo ekonomskog neoliberalizma, kao globalizujućeg okvira u koji su prinuđeni da se uklope naši životi danas; proširenje kritike kapitalizma na druge logike, autonomne u odnosu na kapitalizam, ali u interakciji sa njim, bilo da je reč o modusima dominacije (kao što je rodno ili postkolonijalno ugnjetavanje) ili o pitanjima o kojima treba hitno raspravljati (kao što su ekološki izazovi); odbijanje da u svojim istraživanjima dopuste nametanje ograničenja svojstvenih granicama ili evidentnostima što ih generišu nacionalne države; želja da se obnove dijalog i saradnja među intelektualcima i društvenim pokretima.

Filip Korkif