Malinovski: Seks i represija u primitivnom društvu; Zločini običaji u primitivnom društvu

1.560 рсд 1.365 рсд

Opis

Poslednjih deset godina doktrina psihoanalize je imala zaista meteorski uspon u popularnosti. Ona je sve više uticala na savremenu literaturu, nauku i umetnost. U stvari, ona je izvesno vreme bila opšta moda dana. Ovo je duboko impresioniralo mnoge ljude, a šokiralo i odbilo mnoge pedante. Ovaj pisac očigledno pripada prvima, jer je izvesno vreme bezrazložno bio pod uticajem teorija Frojda, Riversa, Junga i Džonsa. Međutim, pedanterija će uvek ostati prevashodna strast studenta i kasnija razmišljanja su ubrzo ohladila prvobitno oduševljenje. U ovom malom delu pažljivi čitalac će moći da prati ovaj proces sa svim njegovim ograncima. Ne želim, međutim, da pobuđujem očekivanja dramatične promene stavova. Nikad nisam bio ni u kakvom smislu sledbenik psihoanalitičke prakse, niti privrženik psihoanalitičke teorije; i sada, iako ne podnosim preterane pretenzije psihoanalize, njene haotične argumente i zamršenu terminologiju, ipak moram da priznam da prema njoj osećam veliku obavezu zbog podstreka kao i zbog dragocene pouke u nekim aspektima ljudske psihologije. Psihoanaliza nas je uvela u dinamičnu teoriju uma, ona je dala stvarni zaokret proučavanju mentalnih procesa, ona nas je navela da se koncentrišemo na psihologiju deteta i istoriju pojedinca. Najzad, ona nam je nametluna razmatranje nezvaničnih i nepriznatih strana ljudskih života. Otvoreno tretiranje seksa i raznih niskosti i taština u čoveku – upravo onih stvari zbog kojih psihoanalizu najviše mrze i napadaju – po mom mišljenju je od najvećeg značaja za nauku, te psihoanalizu treba približiti pre svega onima koji proučavaju čoveka, to jest ako žele da svoj predmet proučavaju bez nevažnih ukrasa, i čak, bez smokvinog lista.


Antropologija je i dalje za većinu laika i za mnoge stručnjake uglavnom predmet knjiškog interesovanja. Svet divljaka je i dalje sinonim za apsurdno, okrutno, za ekscentrične običaje sa čudnim sujeverjima i odbojnim navikama. Zbog seksualne slobode, ubijanja dece, lova na ljude, kuvade, kanibalizma itd. antropologija je za mnoge ljude postala privlačan materijal za čitanje, a za druge pre predmet radoznalosti nego predmet ozbiljnog naučnog istraživanja. Postoje, međutim, određeni aspekti antropologije koji imaju istinski naučni karakter jer nas ne vode izvan granica empirijskih činjenica u sferu nekontrolisanih pretpostavki, jer proširuju naše znanje o ljudskoj prirodi i mogu se direktno primeniti u praksi. Mislim, na primer, na takve predmete istraživanja kao što je primitivna ekonomija, koja je značajna za naše znanje o čovekovoj ekonomskoj prirodi i od vrednosti onima koji žele da razviju resurse tropskih zemalja, uposle urođenike kao radnu snagu i trguju sa domorocima; ili predmet kao što je komparativno proučavanje mentalnih procesa divljaka, polje istraživanja koje se već pokazalo kao plodno za psihologiju i koje bi moglo da bude korisno onima koji se bave obrazovanjem ili moralnim poboljšanjem urođenika. Na kraju, što ne znači da su manje bitan predmet, tu su i primitivni zakoni, proučavanje različitih sila koje uspostavljaju red, uniformnost i koheziju unutar plemena divljaka. Poznavanje tih sila je trebalo da bude temelj antropoloških teorija o primitivnim organizacijama i na osnovu njega je trebalo da osmislimo vodeće principe kolonijalnog zakonodavstva i administracije. Detaljnije znanje o takozvanim divljacima dovelo je do otkrića da su „zverski mehanizmi pagana“ proizvod čvrstih zakona i stroge tradicije, prouzrokovani biološkim, mentalnim i društvenim potrebama ljudske prirode, pre nego posledica razularenih strasti i nesputane razuzdanosti…