Veber: Država; Vlast; Grad

2.320 рсд 2.030 рсд

Opis

Ponovno objavljivanje na srpskom jeziku, sada kao samostalne knjižice, Vinkelmanove hrestomatije Veberovih tekstova pod naslovom „Racionalna ustanova države i moderne političke partije i parlamenti (Sociologija države)“ značajno je iz dva razloga. Prvi leži u tome što se time konačno razbija ona celina Privrede i društva koja je na ovim prostorima – prvenstveno iz prevoda četvrtog izdanja na srpski jezik iz 1976. – važila kao neupitna. Deo koji je najmanje spadao u Privredu i društvo konačno je izvučen iz tog konteksta, postao je (kako mu i dolikuje) samostalna celina i od sada može biti tretiran onako kako njegova priroda nalaže: kao jedan pogled na Veberove političke stavove. Pred domaćim izdavačima sada stoji krupan zadatak da nastave sa daljom dekompozicijom onoga što je do sada važilo kao spis Privreda i društvo i da domaćoj čitalačkoj publici približe ovaj spis – ili barem njegove najvažnije delove – onako kako je on odnedavno ugledao svetlo dana u Veberovim Sabranim delima.

Prof. dr Aleksandar Molnar


Na koji način Veber argumentuje i ilustruje navedene oblike vlasti i moći čitaoci će moći podrobnije da se obaveste u novomsrpskom izdanju njegovih za života neobjavljenih rukupisa koji su svojevremeno štampani pod ne baš intrigantnim nazivom Privreda i društvo. Valja imati u vidu da je reč o nedovršenim rukopisima, tako da brojna ponavljanja istih ili sličnih teza, smeštena u već različite pojmovne kontekste, u pojedinim trenucima predstavljaju teško premostivu prepreku za savremenog čitaoca sviklog na sažeta izlaganja i gotove zaključke. Veberov „klasični stil”, sa dosta propedevtike i sa brojnim eksursima i istorijskim primerima, njegova izvesna pravnička naklonost paragrafima u organizaciji teksta, uz podrazumevajuće traženo filozofsko i istoriografsko znanje onih koji prolaze kroz datu lektiru, uslovljava postojanje izvesne čitalačke kondicije kod zainteresovanih korisnika ove knjige. Zauzvrat, iako pisani pre tačno ili nešto više od stotinu godina, tekstovi iz ove knjige odišu svežinom i aktuelnošću…istorijski događaji koji su se u međuvremenu odigrali ni na koji način nisu doveli u pitanje Veberova tumačenja političkog delovanja u birokratizovanim društvima moderne. Štaviše, razlog tome jeste činjenica da je moderna, kao ni jedna druga epoha u ljudskoj istoriji, toliko sveobuhvatna i sveprožimajuća sila u svakodnevnom životu ljudi diljem planete, nezavisno čak i od njihove konkretne kulturno-istorijske (etičke, religiozne, duhovne) podloge.

Prof. dr Vladimir N. Cvetković


Maks Veber je ponovo u modi i grad je ponovo u modi. Istina, ovo nije prvi put da njegovo ime blesne u Panteonu najistaknutijih sociologa, ali se uvek kada se to desi upitamo za istinske razloge…I, evo, pred nama je upravo onaj deo Veberovog dela koji je, možda, sem u krugovima socioloških poslenika koji putem urbanih paradigmi pokušavaju da objasne znatno šire društvene procese, u sociologiji zavredeo najmanje interesovanja. Reč je o tipologiji gradova. Delo se prvi put pojavilo posthumno 1921. godine. Šta reći o relevantnosti jednog ovakvog ispisa za prostorno orijentisanu sociologiju poput sociologije grada, kada je njegov originalni naslov tako jednostavno direktan – Die Stadt… Nema sumnje da je prostor danas postao ključni pojam za razumevanje mnogih društvenih procesa. Koliko do juče sociologija je bila neosetljiva na prostorni kontekst socijalnih problema, da bi danas sociološki mejnstrim bio onaj koji prostornim kategorijama objašnjava sve. Svakako je reč o dvama veoma udaljenim i jednako pojednostavljenim pristupima. Kao što sociologiju nije izgradila ideja o traženju najvećeg mogućeg stepena opštosti društvenih pojava, pri čemu nema mesta za prostorne kontekste, tako je neće učiniti „modernom“ ni prejako insistiranje na globalno oprostornjenim procesima. Međutim, u oba slučaja najmanji zajednički sadržalac, koji je obeležio značenja prostora u sociologiji, predstavlja grad.

Prof. dr Ljubinko Pušić