Za levi populizam; O populističkom umu

1.880 рсд 1.645 рсд

Opis

Podsticaj za ovu knjigu proistekao je iz mog ubeđenja da je za levicu od ključnog značaja da shvati prirodu sadašnjeg trenutka kao i izazov koji nudi ‘vreme populizma’. Mi upravo proživljavamo krizu neoliberalne hegemonije, a ta kriza pruža priliku za konstruisanje jednog demokratskijeg poretka. Da bismo bili u stanju da iskoristimo tu priliku, neophodno je da razumemo prirodu transformacije koja se dogodila tokom poslednjih trideset godina i posledice koje je ona ostavila na demokratske politike. Ubeđena sam da je toliki broj socijalističkih i socijaldemokratskih partija dospeo u stanje haosa zato što se drže neodgovarajućeg koncepta politike, koncepta čija se kritika nalazi u središtu mojih razmišljanja već dugi niz godina. Ta kritika otpočela je u knjizi Hegemonija i socijalistička strategija: ka radikalnoj demokratskoj politici, koju sam napisala zajedno s Ernestom Laklauom i objavila 1985. Ono što nas je motivisalo bila je nesposobnost leve politike, kako marksističke, tako i socijaldemokratske orijentacije, da razume čitav niz pokreta koji su proizašli iz pobuna tokom 1968. godine i koji su korespondirali sa otporom protiv različitih oblika dominacije koje se nisu mogli formulisati u klasnim terminima.

Šantal Muf


Glavna tema kojom ću se baviti u ovoj knjizi jeste priroda i logika formiranja kolektivnih identiteta. Moj pristup je u potpunosti izrastao iz suštinskog nezadovoljstva u vezi sa sociološkim perspektivama koje su uzimale masu za osnovnu jedinicu sociološke analize, ili su pak pokušavale da je nadiđu, smeštajući je unutar širih funkcionalističkih ili strukturalističkih paradigmi. Logika na koju se oslanjaju takvi tipovi društvenog funkcionisanja je, po mom mišljenju, previše jednostavna i uniformna da bi mogla da obuhvati svu raznolikost pokreta koji su uključeni u konstruisanje identiteta. Osim toga, metodološki individualizam u bilo kojoj varijanti – uključujući tu i racionalni izbor – ne obezbeđuje bilo kakvu alternativu za onu vrstu paradigme koju ja pokušavam da osporim. Put koji pokušavam da sledim račva se u dva pravca. Prvi bi bio pokušaj da se razbije jedinstvo grupe u manje celine koje smo nazvali zahtevi: po mom mišljenju, jedinstvo mase je rezultat artikulacije zahteva. Ova artikulacija, međutim, ne korespondira sa stabilnom i pozitivnom konfiguracijom koja bi se mogla razumeti kao jedinstvena celina: sasvim suprotno, budući da je u prirodi svih zahteva da polažu pravo na određen utvrđeni poredak, ona stoji u specifičnom odnosu sa tim poretkom, nalazeći se istovremeno i u njemu i izvan njega. Pošto takav poredak ne može u potpunosti da apsorbuje zahtev, on se ne može konstituisati kao koherentan totalitet; međutim, zahtevu je neophodna neka vrsta totalizacije kako bi se mogao iskristalizovati u oblik koji se kao takav da upisati u „sistem“. Svi ti ambivalentni i kontradiktorni pokreti svode se na različite oblike artikulacije između logike razlike (difference) i logike ekvivalencije (equivalence)…

Ernesto Laklau