Karl Manhajm: Dijagnoza našeg vremena

Opis

Skorašnja kriza demokratije i liberalizma treba da ukaže onim zemljama koje još uvek uživaju u slobodi na neke nedostatke njihovog sistema u svetlu globalnih promena. Demokratija i sloboda mogu se sačuvati jedino ako proučimo postepenu transformaciju totalitarnih država, ne zbog toga da bismo podražavali njihove metode, već da bismo otkrili uzroke onih strukturnih promena koje su omogućile da diktatura postane jedna od mogućih reakcija na situaciju u modernom svetu. Možemo očekivati da pronađemo rešenja koja su u skladu sa našim demokratskim i liberalnim idealima jedino ako znamo zašto su ona demokratska društva koja nisu uspela da se izbore sa novom situacijom bila primorana da prihvate diktatorski sistem. Velike zapadne demokratije, koje zbog svoje velike ekonomske sigurnosti još nisu prošle kroz neposrednu krizu, ne bi trebalo da se zavaravaju ovim trenutnim zatišjem. Iste one sile koje menjaju celokupnu strukturu društva u celom svetu aktivne su i kod njih, i moramo se zapitati nisu li one, u stvari, još jače kada se uzme u obzir njihov sistem obrazovanja. Demokratske vlade se ne mogu pohvaliti otkrićem zadovoljavajućeg oblika društvene kontrole kojom bi zamenile nestajuću kulturu zajednice, ili novim psihološkim tehnikama koje bi se bavile potrebama masovnog društva. Opšti psihološki slom može se sprečiti jedino ako odmah postanemo svesni suštine nove situacije, i ako ponovo, u skladu s tim, definišemo ciljeve i sredstva demokratskog obrazovanja.

Karl Manhajm

Kada jedan sociolog usred rata piše eseje u kojima pokušava da nađe moralne zamene za takvo stanje i u tom traženju puteva veruje u misiju sociologije – da ona može pomoći u teškoćama vrednovanja novonastale situacije – takvom nastojanju zaista treba pokloniti dužnu pažnju. Delo Karla Manhajma nosi mnoge sociološke implikacije: problem vrednosti, problem demokratije (militantne demokratije), problem javnog i privatnog, problem masovnog društva i masovne ekstaze, masovnog obrazovanja. Usred rata, ovaj sociolog je analizirao narušene vrednosti, nudeći alternative za njihovu revitalizaciju.

Prof. dr Dragan Koković