Branko Romčević: Preokret i premeštanje

Jedno moguće putovanje kroz dekonstrukciju

Obim: 279

Sadržaj.pdf

-20%

Kategorija:

дин.1.000 дин.800

Knjiga Preokret i premeštanje predstavlja pokušaj da se razume i objasni dekonstrukcija Žaka Deride kao jedna od uticajnijih filozofskih i teorijskih orijentacija u poslednjih pola veka. Branko Romčević je (u prvom poglavlju) pošao od mogućnosti da se Deridini postupci preokretanja i premeštanja binarnih opozicija, koji rezultiraju formiranjem neodlučivosti, shvate kao metodski alat. Ispitujući mnoštvo Deridinih spisa, kao i niz radova iz relevantne sekundarne literature, došao je do toga da to nije izvodljivo, ali je tim putem razvio i obrazložio razumevanje dotičnih postupaka kao dekonstruktivnog kontra-dispozitiva. Zatim je Romčević, ukrštajući stavove Rodolfa Gašea, Džefrija Beningtona, Ričarda Rortija i samog Deride, postavio pitanje o statusu neodlučivosti i zaključio da je on transcendentalan, odnosno, kvazi-transcendentalan. U sklopu završnih meditacija o dekonstruktivnom kontra-dispozitivu, on pokazuje, s jedne strane, da ga sam Derida koristi na nedogmatski način, vršeći, u raznim fazama svog rada, brojne adaptacije na njemu, i s druge, da su se kod ranog Deride javljale i neke alternativne i posve drugačije verzije dekonstruktivnog postupanja (kao što je uspostavljanje tenzije između deklaracije i opisa). Na kraju prvog poglavlja, Romčević, u obliku post scriptuma, analizira možda i najvažniju od svih neodlučivosti koje Derida pominje – différance (rAzliku). U drugom poglavlju autor rukopisa nastoji da pokaže kako Deridin interes za praktična, etičko-politička pitanja, ispoljen s kraja osamdesetih, predstavlja logičan sled iz interventne prirode dekonstruktivnog kontra-dispozitiva. Romčević se usredsređuje na pojmove sablasti, mesijanstva i rada žalosti (kao deridijsnskog osnova svakog odnosa prema drugom i drugosti) i preko njih analizira poslednjih desetak godina Deridinog rada. Pri tom on u svoj tekst uključuje široku tematsku i konceptualnu lepezu, od benjaminovskih refleksija o tipologiji nasilja, preko fenomenoloških osnova sablasti i fantoma, psihoanalitičkih istraživanja žalosti i melanholije, do marksističkih teorija vrednosti i robnog fetišizma…

Iz recenzije