Dragan Koković: Društvo i obrazovni kapital

Opis

Ako nemamo teoriju o tome kakav čovek može i treba da bude, onda u praksi ne znamo kako ćemo da vaspitamo i obrazujemo ljudske stvorove. Pred našim očima mora da lebdi ideal čoveka, kako bismo u svakodnevnom procesu vaspi tanja i obrazovanja mogli da ponešto od toga ideala ostvarujemo, kako bismo se uverili da ideal živi. Ranije sam upozorio da zajednica, koja u svoje mlade naraštaje ne ugradi po trebu za razgovorom i naviku za trpeljivost prema drugom i drukčijem, nema bu dućnosti. Ona će je imati ako vaspitanje i obrazovanje svojih mladih članova us me ri prema dijaloškom mišljenju, prednostima i vrednostima koje proističu iz raz lika. Koliko će biti vredan svaki njen pripadnik moći će da se izmeri tako što će se videti koliko je sklon da vodi razgovor i da podnese način miš lje nja drukčiji od svog. Kako vidim zadatak vaspitanja i obrazovanja danas, u svetlu neodložne po tre be za uzajamnim razumevanjem i saradnjom između ljudi? Da li se bojažljivo pi ta nje o neusiljenom razgovoru premešta sa sporednog na glavni kolosek druš t ve­nog života i tako dokazuje da ono stvarno znači pitanje života i smrti? Nije li raz govor jedini način za otkrivanje i odgonetanje drugog sa kojim smo u sporu i sukobu, a sa kojim moramo da živimo u miru? Podrazumeva li to i vaspitanje i obra zovanje za odgovoran govor i razgovor? Šta pojedinac treba da nauči da bi postao dobar građanin? Nije li kucnuo zadnji čas da vaspitanje i obrazovanje za di jalog i toleranciju postane prva potreba i nit vodilja našega vremena – njegova sve tovna religija? Krećemo li se od kulture govora prema kulturi razgovora? Možemo li da se nadamo proleću razgovora i danu dobrih vesti? Koji su nužni uslo vi da bi duh razmahnuo krila? Kakvo će društvo biti sutra, zavisi od toga kakva su nam deca danas. Bu duć nost je ono što je sada u razvoju. Radeći sa mladima, mi smo uvek na početku onoga što će tek biti.

Đuro Šušnjić

Dragan Koković (rođ.1948.), redovan profesor na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Autor je više od stotinu naučnih radova iz oblasti sociologije kulture, sociologije sporta, sociologije obrazovanja, sociologije religije, socijalne i kulturne antropologije. Koautor je više univerzitetskih udžbenika i naučnih studija. Njegova najznačajnija dela su: Sport bez igre, Doba nasilja i sport, Zaboravljena kultura, Sociologija obrazovanja, Pukotine kulture, Naziranje umetnosti, Sociologija sporta, Kultura i umetnost, Sport i mediji.