Jasna Tkalec: Fantom slobode

Opis

Građansko društvo u svojim najrazvijenijim oblicima nije rešilo problem slobode, kao ni problem društvene ravnopravnosti. Iako je upravo sloboda jedna od njegovih temeljnih pretpostavki i jedan od najvećih postulata Francuske revolucije 1789. sa parolom „Sloboda, jednakost, bratstvo!“ – ni posle 220 godina opstanka i bitisanja tog društva problem slobode nije ništa više rešen no ostala dva elementa slogana velikog antifeudalnog pokreta građanske klase. Parole i ciljevi revolucija su jedno, a njihova ostvarenja, kao i sama mogućnost realizacije – kako proizlazi iz dalje i bliže prošlosti – sasvim su drugi par rukava… Šta je pak sa slobodom, koja je apstraktnija, a za koju društvo – legitimišući se i izvlačeći svoju legitimnost na bazi demokratije (slobodne volje građana izražene na izborima opštim pravom glasa) – tvrdi da je u potpunosti ostvaruje?

Jasna Tkalec (Zagreb 1941), završila je Filozofski fakultet u Zagrebu (romanistika i klasična filologija), te se usavršavala na Univerzitetu u Firenci. Radila je kao profesor na XVI gimnaziji u Zagrebu (1966/74) i kao lektor na Univerzitetu u Trstu. Sekretar je Odbora za kulturu Socijalističkog Saveza RH od 1976. Godine 1984. boravila je u Rimu kao stipendista Instituta Gramši, a 1986/1987. radila u Parizu. Prevodila je knjige iz područja političke teorije (Prudon) i umetnosti. Objavljivala je u časopisima: Naše teme, Žena, Dometi, Delo, Kulturni radnik, Pitanja i Oko, baveći se društvenenom teorijom, posebno Gramšijem i feminističkom kritikom. Nakon raspada zemlje radi kao slobodna novinarka za Novi forum, Nokat, Hrvatsku ljevicu (među čijim je osnivačima), Novosti, te za italijanske listove il Manifesto, Liberazione i Avvenimenti. Devedesetih godina zbog članaka u kojima je oštro kritikovala režim u Hrvatskoj osuđena je na tri meseca zatvora. Živela je u Bologni i Rimu 1991/93, od kada je, sve do 2000, bila stalni saradnik časopisa Balcanica (Rim). Član je redakcije časopisa Novi Plamen.

Fantom slobode (Korzo)