Džudit Batler: Prekarni život

Moći žaljenja i nasilja

Prevod: Adriana Zaharijević

Obim: 165 str.

Sadržaj.pdf

-20%

1.100 рсд 880 рсд

Opis

Pet eseja koji su ovde sakupljeni napisani su posle 11. septembra 2001. godine, kao odgovor na stanje povišene ranjivosti i agresije koja je usledila nakon tih događaja. Prema mom osećaju, Sjedinjene Američke Države su u jesen 2001. propustile priliku da se na drugačiji način odrede kao deo globalne zajednice; umesto toga ojačao je nacionalistički diskurs, prošireni su mehanizmi nadzora, suspendovana su ustavom zagarantovana prava, razvijeni su eksplicitni i implicitni oblici cenzure. Usled ovih događaja intelektualci su postali kolebljivi u svojoj javnoj posvećenosti načelima pravde, dok su novinari nagnani da pauziraju s časnom tradicijom istraživačkog novinarstva. Povreda granica Sjedinjenih Američkih Država, svest o neizdrživoj ranjivosti, strašan danak u ljudskim životima, bili su, i i dalje su, razlog za strah i žaljenje; no, to je takođe podsticaj na strpljivu političku refleksiju. Ovi događaji su, bar implicitno, naveli na pitanje o tome kakav bi trebalo da bude oblik političke refleksije i deliberacije ako su ozledivost i agresija dve polazne tačke političkog života. Činjenica da nas je moguće ozlediti, da je druge moguće ozlediti, da možemo umreti jer se nekom tako prohtelo, razlog je i za strah i za žalost. Manje je, međutim, izvesno da li iskustvo ranjivosti i gubitka treba da vodi ravno u vojno nasilje i odmazdu. Postoje i drugi putevi. Ako želimo da izađemo iz krugova nasilja da bi nastupili neki manje nasilni ishodi, onda je bez sumnje važno zapitati se šta se u političkom smislu može napraviti od žalosti, pored ratnog pokliča.

Džudit Batler